Prihvatanje radova i vrste priloga
U časopisu "Materijali i konstrukcije" štampaće se neobjavljeni radovi ili članci i konferencijska saopštenja sa određenim dopunama iz građevinarstva i srodnih disciplina (geodezija i arhitektura). Vrste priloga autora i saradnika koji će se štampati su: originalni naučni radovi, prethodna saopštenja, pregledni radovi, stručni radovi, prikazi objekata i iskustva (studija slučaja), kao i diskusije povodom objavljenih radova.
Originalni naučni rad je primarni izvor naučnih informacija i novih ideja i saznanja kao rezultat izvornih istraživanja uz primenu adekvatnih naučnih metoda. Dobijeni reziltati se izlažu sažeto, ali tako da poznavalac problema može proceniti rezultate eksperimentalnih ili teorijsko numeričkih analiza, tako da se istraživanje može ponoviti i pri tome dobiti iste ili rezultate u okvirima doopuštenih odstupanja, kako se to u radu navodi.
Prethodno saopštenje sadrži prva kratka obaveštenja o rezultatima istraživanja ali bez potrobnih objašnjenja, tj. kraće je od originalnog naučnog rada.
Pregledni rad je naučni rad koji prikazuje stanje nauke u određenoj oblasti kao plod analize, kritike i komentara i zaključaka publikovanih radova o kojima se daju svi neophodni podaci pregledno i kritički uključujući i sopstvene radove. Navode se sve bibliografske jedinice korišćene u obradi tematike, kao i radovi koji mogu doprineti rezultatima daljih istraživanja. Ukoiko su bibliografski podaci metodski sistematizovani ali ne i analizirani i raspravljeni, takvi pregledni radovi se klasifikuju kao stručni radovi.
Stručni rad predstavlja koristan prilog u kome se iznose poznate spoznaje koje doprinose širenje znanja i prilagođavanja rezultata izvornih istraživanja potrebama teorije i prakse.
Ostali prilozi su prikazi objekata, tj. njihove konstrukcije i iskustva-primeri u građenju i primeni različitih materijala (studije slučaja).
Da bi se ubrzao postupak prihvatanja radova za publiovanje, potrebno je da autori uvažavaju Uputstva za pripremu radova koja su navedena u daljem tekstu.
Uputstva za pripremu rukopisa
Rukopis otkucati jednostrano na listovima A-4 sa marginama od 31mm (gore i dole) a 20 mm (levo i desno), u Wordu fontom Arial sa 12 pt. Potrebno je uz jednu kopiju svih delova rada i priloga, dostaviti i elektronsku verziju na navedene E-mail adrese, ili na CD-u. Autor je obavezan da čuva jednu kopiju rukopisa kod sebe.
Svaka stranica treba da bude numerisana, a optimalni obim članka na jednom jeziku je oko 16 strana (30.000 slovnih mesta) uključujući slike, fotografije, tabele i popis literature. Za radove većeg obima potrebna je saglasnost Redakcionog odbora.
Naslov rada treba sa što manje reči (poželjno osam, a najviše do jedanaest) da opiše sadržaj članka. U naslovi ne koristiti skraćenice ni formule. U radu se iza naslova daju ime i prezime autora, a titule i zvanja, kao i ime institucije u podnožnoj napomeni. Autor za kontakt daje broj telefona, adresu elektronske pošte i poštansku adresu.
Uz sažetak (rezime) od oko 150 na srpskom i engleskom jeziku daju se ključne reči (do sedam). To je jezgrovit prikaz celog članka i čitaocima omogućuje uvid u njegove bitne elemente.
Rukopis se deli na poglavlja i potpoglavlja uz numeraciju, po hijerarhiji, arapskim brojevima. Svaki rad ima uvod, sadržinu rada sa rezultatima, analizom i zaključcima. Na kraju rada se daje popis literature.
Kod svih dimenzionalnih veličina obavezna je primena međunardnih SI mernih jedinica.
Formule i jednačine treba pisati pažljivo vodeći računa o indeksima i eksponentima. Autori uz izraze u tekstu definišu simbole redom kako se pojavljuju, ali se može dati i posebna lista simbola u prilogu.
Prilozi (tabele, grafikone, sheme i fotografije) rade se u crno-beloj tehnici, u formatu koji obezbeđuje da pri smanjenu na razmere za štampu, po širini jedan do dva stupca (8cm ili 16.5cm), a po visini naviše do 24.5cm, ostanu jasni i čitljivi, tj. da veličine slova i brojeva budu najmanje 1.5mm. Originalni crteži treba da budu kvalitetni i u potpunosti pripremljeni za presnimavanje. Mogu biti i dobre, oštre i kontrasne fotografije. Koristiti fotogrfije u crno-beloj tehnici, na kvalitetnoj hartiji sa oštrim konturama koje omogućuju jasnu reprodukciju.
U Popisu literature na kraju rada daju se samo oni radovi koji se pominju u tekstu. Citirane radove treba prikazati po abecdnom redu prezimena prvog autora. Literaturu u tekstu označiti arapskim brojevima u uglastim zagradama, kako se navodi i u Popisu citirane literature, npr[1]. Svaki citat u tekstu mora se naći u Popisu citirane literature i obrnuto svaki podatak iz Popisa se mora citirati u tekstu.
U Popsu literature se navode prezime i inicijali imena autora, zatim potpuni naslov citiranog članka, iza toga sledi ime časopisa, godina izdavanja i početna i završna stranica (od-do). Za knjige iza naslova upisuje se ime urednika (ako ih ima), broj izdanja, prva i poslednja stranica poglavlja ili dela knjige, ime izdavača ili mesto objavljivanja, ako je navedeno više gradova navodi se samo prvi po redu. Kada autor citirane podatke ne uzima iz izvornog rada, već ih je pronašao u drugom delu uz citat se dodaje <<citirano prema...>>.
Autori su odgovorni za izneseni sadržaj i moraju sami obezbediti eventualno potrebne saglasnosti za objavljivanje nekih podataka i priloga koji se koriste u radu.
Ukoliko rad bude prihvaćen za štampu autori su dužni da, po uputstvu Redakcije, unesu sve ispravke i dopune u tekstu i prilozima.
Rukopis i prilozi objavljenih radova se ne vraćaju. Sva eventualna objašnjenja i uputstva mogu se dobiti od Redakcionog odbora.
Radovi se mogu slati i na E-mail folic@uns.ac.rs ili miram@uns.ac.rs
Veb sajt Društva i časopisa: www.dimk.rs